Да ли је Алзхеимерова наследница?

Алзхеимер-ова болест обично није наследна, па када постоји један или више случајева болести у породици, не значи да су и остали чланови у ризику од развоја болести..

Међутим, постоје неки гени који се могу наследити од родитеља и који повећавају ризик од развоја Алзхеимерове болести. Међутим, ови гени не узрокују болест и потребно их је повезати са другим факторима, као што су старост, недостатак менталног вежбања, дијабетес или траума главе, да би довели до појаве Алзхеимерове болести.

Поред тога, постоји врста Алцхајмера, позната као породична Алзхеимерова болест или рана Алзхеимерова болест, која може прећи од родитеља до деце, изазивајући симптоме у узрасту од 30 до 40 година. Међутим, ова врста болести је ретка и, углавном, чланови породице већ знају да могу развити Алзхеимерову болест. Сазнајте више о раном Алзхеимеровом стању.

Ако сумњате на Алзхеимерову болест, узмите следећи тест:

Брзи Алзхеимеров тест. Испитајте или сазнајте који је ризик од оболијевања од ове болести.

Започните тест

Ваше памћење је добро?

Имам добро памћење, иако има малих заборава који не ометају мој свакодневни живот.
Понекад заборавим ствари попут питања које су ми поставили, заборавим обавезе и где сам оставио кључеве.
Обично заборавим шта сам радио у кухињи, дневној соби или спаваћој соби, као и шта сам радио.
Не могу се сјетити једноставних и недавних информација попут имена некога кога сам упознао, чак и ако се јако трудим.
Немогуће је да се сетим где сам и ко су људи око мене.

Знате који је дан?

Обично сам у стању да препознам људе, места и знам који је дан.
Не сјећам се добро који је дан и имам мале потешкоће са спремањем датума.
Нисам сигуран који је месец, али могу препознати позната места, али мало сам збуњен на новим местима и могу се изгубити.
Не сећам се тачно ко су чланови моје породице, где живим и не сећам се ничега из своје прошлости.
Све што знам је моје име, али понекад се сећам имена своје деце, унука или друге родбине

И даље сте у могућности да доносите одлуке?

У потпуности сам способан да решавам свакодневне проблеме и добро се носим са личним и финансијским питањима.
Имам потешкоћа у разумевању неких апстрактних концепата, на пример зашто особа може бити тужна, на пример.
Осећам се мало несигурно и бојим се доносити одлуке и зато преферирам да други одлучују уместо мене.
Не осећам се у стању да решим ниједан проблем и једина одлука коју донесем је шта желим да једем.
Нисам у могућности доносити никакве одлуке и потпуно сам овисан о помоћи других.

И даље имате активан живот ван куће?

Да, могу нормално радити, купујем, сурађујем са заједницом, црквом и другим друштвеним групама.
Да, али почињем са потешкоћама у вожњи, али још увек се осећам сигурно и знам како да решавам ванредне или непланиране ситуације.
Да, али нисам у стању да будем сама у важним ситуацијама и треба ми неко ко ће ме пратити на друштвеним ангажманима да бих могао да изгледам као "нормална" особа другима.
Не, не напуштам кућу сам јер немам капацитет и увек ми треба помоћ.
Не, нисам у стању напустити кућу сам и превише сам болестан због тога.

Какве су ваше вештине код куће?

Одлично. И даље имам посао око куће, имам хобије и лична интересовања.
Више се не осјећам као да радим нешто код куће, али ако они инсистирају, могу покушати нешто да учиним.
Потпуно сам напустио своје активности, као и сложеније хобије и интересе.
Све што знам је да се туширам сама, облачим се и гледам телевизију, а нисам у могућности да обављам било које друге задатке код куће.
Нисам у могућности да радим ништа сама и потребна ми је помоћ око свега.

Каква је твоја лична хигијена?

У потпуности сам способан да се бринем о себи, облачим се, перем, туширам и користим купатило.
Почињем да имам потешкоће око бриге о својој личној хигијени.
Потребни су ми други који ме подсећају да морам да одем у купатило, али сама могу да поднесем своје потребе.
Требам помоћ око облачења и чишћења, а понекад пишкам по одјећи.
Не могу ништа учинити сам и треба ми неко други да се брине о мојој личној хигијени.

Ваше понашање се мења?

Имам нормално друштвено понашање и нема промена у мојој личности.
Имам мале промене у свом понашању, личности и емоционалној контроли.
Моја личност се мало по мало мења, пре тога ми је било јако лепо, а сада сам некако мрзовољна.
Кажу да сам се много променила и да више нисам иста особа и већ ме избегавају стари пријатељи, комшије и далека родбина.
Моје понашање се доста променило и постала сам тешка и непријатна особа.

Можете добро комуницирати?

Немам потешкоћа да говорим или пишем.
Почињем да тешко проналазим праве речи и потребно ми је дуже да завршим своје резоновање.
Све је теже пронаћи праве речи и имам потешкоће са именовањем предмета и примећујем да имам мање речника.
Веома је тешко комуницирати, имам потешкоћа са речима, разумети шта кажу и не знам читати или писати.
Једноставно не могу комуницирати, готово ништа не кажем, не пишем и не разумијем шта ми кажу.

Какво је ваше расположење?

Нормално, не примјећујем никакву промјену у расположењу, интересовању или мотивацији.
Понекад се осећам тужно, нервозно, анксиозно или депресивно, али без већих брига у животу.
Свакодневно постајем тужна, нервозна или анксиозна и то постаје све чешћа.
Сваког дана се осећам тужно, нервозно, анксиозно или депресивно и немам интересовања нити мотивације за обављање било којег задатка.
Туга, депресија, анксиозност и нервоза су моје свакодневне пратње и потпуно сам изгубио интересовање за ствари и више немам мотивацију за било шта.

Можете да се фокусирате и обратите пажњу?

Имам савршену пажњу, добру концентрацију и одличну интеракцију са свиме око себе.
Почињем да имам потешкоће око нечега па се поспам током дана.
Имам проблема са пажњом и мало концентрације, тако да могу неко време зурити у очи или затворених очију, чак и без спавања.
Добар дио дана проводим спавајући, не обраћам пажњу ни на шта, а када причам, кажем ствари које су нелогичне или које немају никакве везе са темом разговора..
Не могу да обратим пажњу ни на шта и потпуно сам фокусиран.

Како спречити настанак Алцхајмера

За спречавање настанка Алзхеимерове болести важно је одржавати мозак активним и одржавати здрав начин живота. Стога се препоручује:

Радите вежбе које стимулишу мозак, на пример, учење другог језика, вршење укрштених речи, играње шаха или читање, на пример;
Имајте здраву исхрану, избегавајте пржену или масну храну, дајте предност белом месу, риби са омега 3, воћу и поврћу;
Држите крвни притисак и ниво шећера у крви под контролом, избегавајући јести превише слану или слатку храну;
Вежбајте 30 минута дневно 3 до 4 пута недељно, попут ходања, трчања, плеса или пливања;
Спавајте најмање 8 сати током ноћи и избегавајте вишак стреса током дана;
Дружите се са пријатељима или учествовајте у културним групама најмање два пута недељно.

Ови савети су посебно важни за појединце који имају породичну историју Алзхеимерове болести или који имају гене који повећавају ризик од развоја болести.

Сазнајте више о овој болести на:

Алзхеимерови симптоми