Гранични синдром шта је то и како се идентификује (помоћу теста)
Гранични синдром, који се такође назива и гранични поремећај личности, карактеришу нагле промене расположења, страх од напуштања пријатеља и импулсивно понашање, на пример, неконтролисано трошење новца или напухавање, на пример..
Опћенито, људи с граничним синдромом имају тренутке када су стабилни, који се измјењују са психотичним испадима, манифестујући неконтролисано понашање. Ови симптоми почињу да се манифестују у адолесценцији и учесталије су у раној одраслој доби..
Овај синдром се понекад меша са болестима као што је шизофренија или биполарни поремећај, али трајање и интензитет осећаја су различити, а неопходно је да их процијени психијатар како би се знала исправна дијагноза и започео одговарајући третман..
Скоро увек се осећам "празно". - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Често радим једну од следећих активности: опасно возим, небезбедно имам секс, злоупотребљавам алкохол или употребљавам дрогу. - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Понекад кад сам под стресом - посебно када ме неко напусти - постајем веома параноичан. - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Често очекујем превише од људи. - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Понекад се наљутим, крајње саркастично и огорчено, и осећам да тешко контролирам тај бес. - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Имам самоповреде, самоповреде или самоубилачке мисли које ми прете у животу. - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Моји циљеви се могу променити у било које време, као и начин на који видим себе и друге. - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Плашим се да ће ме други напустити или напустити, тако да улажем бесне напоре да избегнем то напуштање. - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Моје расположење се потпуно мења из сата у сат. - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Моје становиште о другима, посебно онима које су ми важне, може се променити у било ком тренутку. - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Рекао бих да је већина мојих љубавних веза била веома интензивна, али не и веома стабилна. - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Тренутно имам проблема у животу који ме спречавају да идем у школу, да радим или будем са пријатељима. - Строго се слажем
- Слажем се
- Нити се слажемо нити не слажемо
- Не слажем се
- Строго се не слажем
Узроци и последице граничног синдрома
Погранични поремећај личности може се појавити због генетске предиспозиције, када бар један блиски рођак има овај поремећај, или промене у мозгу, нарочито у деловима мозга који су одговорни за контролу импулса и емоција. Међутим, снажна емоционална искуства као дете, попут суочавања са болешћу или смрћу и ситуацијама сексуалног злостављања или занемаривања, могу довести до развоја овог синдрома.
Гранични синдром може довести до губитка породичних и пријатељских веза, што ствара усамљеност, поред финансијских тешкоћа и задржавања посла. Сви ови фактори повезани са променом расположења могу довести до покушаја самоубиства.
Лечење граничног синдрома
Лечење граничног синдрома изводи се применом антидепресива, стабилизатора расположења и средстава за смирење на које указује психијатар.
Поред лечења лековима, потребно је одржавати психолошки надзор ради обављања психотерапије и помоћи особи да контролише своје негативне емоције, као што је знати како се суочити са тренуцима већег стреса.
У зависности од знакова и симптома које особа изнесе, терапеут може утврдити врсту терапије која ће се користити у лечењу, а која може бити дијалектичка у понашању, која се углавном користи код оних који су покушали самоубиство, когнитивно бихевиорално, породично или појединачно психотерапију. Терапија може да траје месецима и годинама, зависно од пацијента. Знајте неке технике које вам могу помоћи у: 4 корака за контролу негативних емоција.
Овај третман је од суштинског значаја да пацијент остане под контролом, али за то је потребно стрпљење и снага воље појединца.
