Антибиограм како се ради и како разумети резултат
Антибиограм, познат и као антимикробни тест осетљивости (ТСА), је тест који има за циљ да утврди профил осетљивости и резистентности бактерија на антибиотике. Резултатом антибиограма лекар може навести који је антибиотик најприкладнији за лечење пацијентове инфекције, избегавајући тако коришћење непотребних антибиотика који се не боре против инфекције, поред појаве резистенције..
Обично се антибиограм врши након идентификације микроорганизама у великим количинама у крви, урину, измету и ткивима. Дакле, према идентификованом профилу микроорганизма и осетљивости, лекар може да укаже на најприкладнији начин лечења.
Како се прави антибиограм
За спровођење антибиограма лекар ће затражити прикупљање биолошког материјала, као што су крв, урин, пљувачка, слуз, измет или ћелије из органа загађеног бактеријама. Ови узорци се затим шаљу у микробиолошку лабораторију на анализу и култивацију у медијуму за културу који фаворизује раст бактерија..
Након раста, микроорганизам се изолује и подвргава тестовима идентификације како би се дошло до закључка бактерија одговорних за инфекцију. После изолације, антибиограм се такође изводи како би се знао профил осетљивости и отпорности бактерија, што се може учинити на два начина:
- Агар дифузијски антибиограм: у овом поступку мали папирни дискови који садрже различите антибиотике постављају се на тањир са одговарајућим медијумом за раст бактерија. После 1 до 2 дана у стакленику, могуће је посматрати да ли или не чујете раст бактерија око диска. У недостатку раста бактерија, каже се да су бактерије осетљиве на тај антибиотик, па се сматрају најприкладнијим за лечење инфекције;
- Антиграм на бази разблажења: у овом поступку постоји посуда са неколико разблажења антибиотика у различитим дозама, где се постављају бактерије које се анализирају и одређује минимална инхибицијска концентрација (ЦМИ) антибиотика. У посуди у којој није примећен раст бактерија налази се тачна доза антибиотика.
Тренутно се у лабораторијама антибиограм изводи опремом која тестира отпорност и осетљивост бактерија. Извештај који је објавила опрема говори о томе на које антибиотике је бактерија била резистентна и који су били ефикасни у борби против микроорганизма и у којој концентрацији.
Урокултура са антибиограмом
Инфекција мокраћних путева једна је од најчешћих инфекција код жена, углавном, и мушкараца. Из овог разлога, лекари обично захтевају поред теста урина типа 1, ЕАС и културу урина уз антибиограм. На овај начин, лекар може да провери да ли постоји промена урина која указује на проблеме са бубрезима, кроз ЕАС и присуство бактерија у мокраћним путевима, што може указивати на инфекцију, путем културе урина.
Ако се верификује присуство бактерија у урину, следећи се спроводи антибиограм тако да лекар може знати који је антибиотик најприкладнији за лечење. Међутим, у случају уринарних инфекција, лечење антибиотицима препоручује се само када особа има симптоме да спречи развој резистенције на бактерије.
Схватите како се ради са културом.
Како протумачити резултат
Резултат антибиограма може трајати 3 до 5 дана, а добија се анализом утицаја антибиотика на раст бактерија. Антибиотик који инхибира раст бактерија је индикован за лечење инфекције, али ако бактерије расту, а антибиотици немају ефекта, то указује да бактерија није осетљива на тај антибиотик, тј..
Веома чест пример је антибиограм који се обавља код уринарних инфекција. Бактерија Есцхерицхиа цоли (Е. цоли) је један од главних узрока инфекције мокраћних путева, а у већини случајева антибиограм идентификује да је ова бактерија осетљива на антибиотике као што су, на пример, фосфомицин, нитрофурантоин, амоксицилин са клавулонатом, норфлоксацином или ципрофлоксацином. Међутим, већ постоје извештаји о томе Е. цоли резистентна на антибиотике који се обично користе. Због тога је важно да лекар зна који је резултат антибиограма како би лечење могло почети. Научите како препознати знакове и симптоме инфекције Е. цоли.
Резултат антибиограма мора да протумачи лекар који посматра вредности Минималне инхибицијске концентрације, такође назване ЦМИ или МИЦ, и / или пречника хало инхибиције, у зависности од теста који је извршен. ИМЦ одговара минималној концентрацији антибиотика који је у стању да инхибира раст бактерија и у складу је са стандардима Институт за клиничке и лабораторијске стандарде, ЦЛСИ, а може варирати у зависности од антибиотика који се тестира и микроорганизма који је идентификован.
Према ЦМИ вредностима, може се рећи да ли је микроорганизам неосјетљив, осетљив, средњи или резистентан на тестирани антимикробни лек. На пример, у случају Е. цоли, ЦЛСИ одређује да је ЦМИ за ампицилин мањи од или једнак 8 µг / мЛ индикативан за осетљивост на антибиотик, па се препоручује његова употреба за лечење, док вредности једнаке или веће од 32 µг / мЛ показују да је бактерија резистентна . Дакле, из података о антибиограму могуће је да лекар утврди најбољи антибиотик за ту особу.
У случају антибиотског дифузијског антибиограма, где се папири који садрже одређене концентрације антибиотика смештају у медијум са бактеријом, после инкубације око 18 сати може се уочити присуство или не инхибиција халоа. На основу величине пречника халоса може се утврдити да ли су бактерије неосјетљиве, осетљиве, интермедијарне или резистентне на антибиотик. Резултат се такође мора тумачити на основу одређивања ЦЛСИ-а, који одређује да је тест за осетљивост Е.цоли На пример, ампицилин, хало инхибиције мање од или једнаког 13 мм указује да је бактерија резистентна на антибиотик и да хало једнак или већи од 17 мм указује да је бактерија осетљива.
Зашто је потребно идентификовати исправан антибиотик?
Употреба антибиотика који нису погодни и ефикасни за микроорганизам одлаже опоравак, делимично лечи инфекцију и фаворизује развој механизама резистенције бактерија, што отежава лечење инфекцији.
Из истог разлога, врло је важно да се не користе антибиотици без упутства лекара и непотребно, јер то може резултирати избором бактерија које су отпорније на антибиотике, смањујући могућност лекова за борбу против инфекција.
